Edgard Alan Po

Edgar Alan Po ( 1809- 1849) američki književnik, pesnik, urednik literarnih magazina i jedan od najznačajnijih predstavnika američkog romantizma. Edgar Alan Po, za života gotovo nepoznat, postao jedan od najuticajnijih američkih pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler, Malarme i Valeri. Njegove kratke pripovetke smatraju se pretečom detektivskih romana.Takodje jedna od najpoznatijih mračnih i mističnih pesama ovog autora je "Gavran". Naravno u našem književnom govoru gavran simbolizuje mističnost , slutnju i zlo, te je iz tog razloga zaslužio svoje mesto u horor zanru.

Pesnik u "Gavranu" govori o gubitku svoje ljubavi, Leonora. Taj gubitak je obojen misticizmom, jer narator oseća strah kada ga posećuje misteriozni gavran, koji često ponavlja reči „nikad više“. Za pesmu se može reći i da je groteksna; veliki je broj scena u pesmi koje su duboko psihološki opisane. Pesnik iznova postavlja pitanja gavranu o negovoj dragoj sa nadom da će mu dati bilo kakav pozitivniji odgovor, osim veliki broj puta ponavljanog „nikad više“. Međutim, sve ono što je iz pesnik osetio kada je ugledao crnu pticu je prethodno bilo u njemu, pri čemu je gavran samo potpomogao da sve iz njega iziđe.

Napomena: tekst je preuzet u delovima ili celosti sa: http://sh.wikipedia.org/wiki/Gavran_%28poema%29


"...the agony of my soul "
found went in one loud , long
and final scream of despair".

"...patnja moje duše,
našla je sebi oduška u jednom glasnom, dugom
i poslednjem vrisku očaja".

Edgard Allan Poe

POLITIKA HOROR ŽANRA (24.04. u 19h)

Beogradski Dom Omladine u četvrtak 24. aprila u 19 h nastavlja seriju predavanja o horor žanru, ovog puta sa temom POLITIKA HOROR ŽANRA.
Da li postoji ideologija horora? Koji se podtekst krije iza ostvarenja horor žanra? Kakav je odnos horora i ideologije? Da li je horor u suštini konzervativan žanr (kako tvrdi Stiven King)?
Horor između subverzije i konformizma, između reda i nereda, razuma i haosa, svetla i tame. Horor kao dijalektika utehe i uznemirenja.
Veze između svetonazora horor autora i njihovih dela. Veze između horora i društvenog konteksta vremena u kome nastaje.
Sva ova, i druga pitanja i nedoumice vezane za idejne dimenzije horora pokušaće da rasvetli predavač, Dejan Ognjanović, asistent na Filozofskom fakultetu u Nišu, autor horor romana NAŽIVO i studija o horor žanru Faustovski ekran: đavo na filmu ('Svetozar Marković', Zaječar, 2006.) i U brdima, horori: srpski film strave (Niški Kulturni Centar, Niš, 2007.).

Predavanje POLITIKA HOROR ŽANRA počinje u četvrtak 24. aprila u 19 h. Mesto: tribinska sala Doma omladine Beograd, I sprat. Bočni ulaz Doma omladine Beograd.

Neke zaboravljene edicije

U ovom postu voleo bih da vam predstavim neke od zaboravljenih edicija sa prostora bivše Jugoslavije.
Ono cemu želim da posvetim pažnju je ovo izdanje izdavačke kuće "Znak Sagite", koje je objedinilo nekoliko fenomenalnih pisaca horora uključujuci pisce gotik horora kao što je H.P.Lovecraft i na drugoj strani pisce modernog horora kao što su Clive Barker i Stephen King.
Knjiga sadrži po nekoliko kratkih priča svakog od autora a izdanje datira iz 1990 pa dragi fanovi toplo vam preporučujem , a za slučaj da još niste zainteresovani mozda to i budete nakon ovog , za mene omiljenog pasusa iz jedne od priča.

Tada je podigla pogled, Lumijeva ćerka Frensi. Nije imala više od sedam godina, i imaće ih večno. Malo lice joj je bilo gadno ,mrtvački belo, oči u koje ste mogli da uronite crvene i srebrne. A ispod vilice video sam dva mala uboda, kao čiode, sa ivicama yastrašujuće naduvenim.
Ispružila je ruke ka meni i nasmešila se. "Podignite me, gospodine", rekla je blago. "Hoću da vas poljubim. Onda me možete odvesti mami".
Nisam to želeo, ali nisam ništa mogao da učinim. Saginjao sam se napred raširenih ruku. Mogao sam da vidim kako joj se mala usta otvaraju, mogao sam da vidim male očnjake u ružičastom prsenu njenih usana. Nešto joj skliznu niz bradu, svetlo i srebrnasto, i sa zamagljenim, udaljenim , dalekim užasom shvatih da joj cure bale.

ONE FOR THE ROAD by STEPHEN KING

Premijera Petka Trinaestog u Vrnjačkoj Banji 1985,ili kako me je mama vodila sa svega šest godina da gledam horor film?!!!

Zahvaljujući, tada neprikosnovenoj "Dinastiji" kada sam imao 5 godina naučio sam svoja prva slova. Ali to i ne iznenađuje toliko koliko činjenica da sam svoj prvi horor gledao sa svojih 6 godina u bioskopu u Vrnjačkoj Banji , i to verovali ili ne sa mojom majkom.Verovatno sada bi se zapitali:

"Kakva je to majka koja svoje šestogodišnje dete vodi na horor film?"

Ili verovatno mislite da je ovo normalna zemlja verovatno bi joj neko oduzeo dete ali nije baš to tako. Naime tada je u bioskopu igrao čuveni "Petak Trinaesti " i za sve pasionirane ljubitelje ovog žanra bilo ga je nemoguće propustiti, ali kako me moja draga majka nije mogla ostaviti samog u hotelskoj sobi odlučila je povesti i mene.Naravno svega čega se sećam od onoga što sam video tokom celog filma su bili samo prsti moje majke koja mi je prekrivala oči, ali to kasnije nije umanjilo moju strast prema ovom sada mozda već polako zaboravljenom i ne tako popularnom žanru.

Bilo kako bilo, uvek je dobro podsetiti se dobrog starog "old school" horora, pa ljubitelji uživajte u trejlerima.

Autor teksta:
Pavlovic Nenad

"NIGHTMARE IN ELM STREET"


"HALLOWEEN"


"IT"

5 horora koji su nam"sledili krv u žilama"

Psycho (1960)

The Shining (1980)

Rosemary's Baby (1968)

The Exorcist (1973)

Halloween (1978)

Upcoming horror movies:
4/11/2008 in theatar
PROM NIGHT

Stephen King

U proleće 1973. kada izdavačka kuca “Doubleday&Co.” prihvata roman “Keri” (Carrie), radja se najpopularniji pisac horor priča, koje nam i dan danas lede krv u žilama.

Naravno reč je o čuvenom Stivenu Kingu ili popularnije "King of the Horror". Nedugo zatim King stvara nezaboravni roman "Shining" (Isijavanje) za čiju se ekranizaciju odlučuje i čuveni Stenli Kjubrik. I tada nastaje priča koja sledi.

Na samom početku njihovog zajedničkog rada Stenli Kjubrik, dobro već poznat kao nemoguć i ekscentričan, koristi svaku moguću priliku da Kingu zagorčava život. Prepada ga pozivima kasno u noć, da ga pita za detalje o knjizi, šta je mislio kada je pisao određen deo, da li veruje u Boga i slične stvari. Mržnja i netrpeljivost koje traju sve do kraja zajedničkog rada dovode do konačnog prestanka komunikacije i King odlučuje da ne potpiše film.

U jednom intervju objašnjava zašto nije želeo da potpiše film i zašto je po ugovoru zadržao pravo da nakon Kjubrikove smrti uradi svoju verziju, i kaže:

"Karakter u mojoj knjizi je na početku povučen, miran i simpatičan čovek koji se polagano tokom filma , na samom kraju pretvara u potpunog ludaka. Ali vi čim vidite Džek Nikolsona na početku, vi odmah znate da je on lud!

Ne znam da li i vi imate isti utisak , ali za mene scena koju želim da prikažem je i više nego dovoljan dokaz. Lud ili ne, na početku ili na kraju, čovek je potpuni genije. Pa dakle:

"HERE'S JOHNNY"!!!

Autor teksta:
Pavlović Nenad

Horor u Beogradu

“Leptirica“- Festival Jugoslovenskog filma stave i užasa

U dvorani Doma omladine po prvi put održan je festival filmova strave i užasa sa prostora bivše Jugoslavije pod nazivom „Horor u Beogradu“,koji je zatvoren čuvenim kultim ostvarenjem reditelja Đorđa Kadijevića “Leptirica“.

Samim tim što sam rođen u malom gradu sa veoma jakom istorijom i još poznatijim folklorom,kako sam i prva slova naučio u osnovnoj školi koja nosi ime popularnog tvorca srpskog horora,rođenog u istom gradu sa početka priče,uz sve to sam još i strastveni ljubitelj i konzument horora potpuno je bilo neizbežno propustiti jedan ovakav festival i njegovu završnicu.Naravno u pitanju je film „Leptirica“ sada već kultni film poznatog reditelja Đorđa Kadijevića prema romanu „Posle devedeset godina“poznatog srpskog pisca Milovana Glišića,naravno istog pisca čije ime nosi i moja osnovna škola

Glavni junak ove priče je stasit seoski momak Strahinja, koga igra Petar Božović,koji pod teretom nemaštine,ali i još jačeg motiva zvanog ljubav prihvata posao vodeničara u selu.Naravno, jedna nesreća nikada ne dolazi sama, te se tako i Strahinja u dubini letnje noći,kroz procep na dasci ,na zidu vodenice susreće oči u oči sa otelotvorenjem svih užasa,stvorenjem noći,vampirom Savom.

Kadijević pokazuje odličan smisao za detalje u sceni gde vampir dugim, dlakavim prstima trlja brašno između kažiprsta i palca,dovoljno dugo da nam se “ledi krv u žilama“.Na samom početku filma se susrećemo sa scenom ubistva vodeničara,tako da za gledaoce ne postoji nikakva sumnja da li se zaista radi o vampiru ili ne,sto kasnije naravno dovodi do željenog rezultata strave i užasa.

Naravno ne mogu biti toliko subjektivan i ne pomenuti značaj moderne digitalne tehnike i svih specijalnih efekata u filmu danas,ali opet na najneverovatniji način po ko zna koji put, ovaj film uspeva da nas ponovo vrati u ono vreme kada smo izvirivali ispod prstiju kojima bi pokrivali oči da nas slučajno neka groteskna scena ne bi suviše iznenadila i potresla.

I na samom kraju ne mogu da se ne setim odgovora moje majke kada sam je pitao, pre nesto vise od dvadeset godina, da li vampiri zaista postoje?Ona mi je dala odgovor njene bake,moje prababe,koja je na isto pitanje koje joj je samo tada moja majka postavila,odgovorila:

„E moj sine, kad’ se verovalo tad’ se i vampirilo“!

A šta je sada sa nama?Da li ima još neko ko veruje,ili je nastanak digitalnog filmskog efekta,bio glogov kolac i za poslednjeg srpskog vampira.

Autor teksta:
Pavlović Nenad